Finansije i Osiguranje - Srbija

Lični bankrot za porodični spas

U Srbiji je sve više prezaduženih. Mnogi za sebe kažu da su bankrot, ali im to nigde ne piše crno na belo. Ubuduće, međutim, moći će da dobiju i takvu zvaničnu potvrdu.

Institucija ličnog bankrota postojaće i u našem sistemu, jer smo se na njeno uvođenje obavezali sporazumom sa Međunarodnim monetarnim fondom. To će, kako objašnjavaju u Narodnoj banci Srbije, biti deo sveobuhvatne strategije za rešavanje pitanja problematičnih kredita koja će biti napravljena u saradnji sa MMF-om, Svetskom bankom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj do kraja juna 2015. godine.

„Strategija će podrazumevati sagledavanje i jačanje kapaciteta banaka za rešavanje problematičnih kredita, uklanjanje prepreka za otpis i prodaju potraživanja, kao i uvođenje okvira za lični bankrot i promovisanje vansudskog restrukturiranja potraživanja pravnih lica. Tek nakon izrade strategije, pristupiće se izradi zakonskog okvira, pri čemu će jedna od stavki na kojima će se detaljno raditi, ali ne i jedina, biti upravo i pravni institut ličnog bankrota. Imajući u vidu da je strategija još uvek u postupku izrade, u ovom trenutku, nije moguće preciznije govoriti o zakonskom okviru za lični bankrot”, kažu u NBS.

O uvođenju ličnog bankrota kod nas se priča već poduže, ali ne zato što postoji konkretna inicijativa za to, jer to još nisu predložile ni banke, ni udruženja građana, ni državne institucije, već zato što takva rešenja postoje u nekim bivšim Ju republikama. U Sloveniji takav institut postoji već šest godina, a u Hrvatskoj je zakon u procesu donošenja. U nedostatku propisa nadležni mogu da donesu jednokratne mere o stečaju fizičkog lica.

To je upravo početkom godine uradila Hrvatska koja je „oprostila” dug siromašnim građanima koji duguju do 35.000 kuna ili 4.550 evra i nemaju novac i imovinu da dug vrate, a računi su im blokirani duže od godinu dana. Državnom odlukom socijalno ugroženima, odnosno onima kojima mesečna primanja nisu veća od 325 evra, oprošteni su dugovi prema gradskim upravama i javnim preduzećima, bankama, teleoperaterima, poreznicima. U Hrvatskoj procenjuju da tako 60.000 građana ima priliku za novi početak.

Suština ličnog bankrota nije, međutim, u otpisu duga i dužnik nije oslobođen obaveze da ga plati, već to čini srazmerno svojim primanjima. Zbog toga što je pokazao da nije dobro upravljao svojim finansijama sud će dužniku odrediti staratelja. Samo ovo već ukazuje da će pravosuđe kod nas imati jednu od glavnih uloga u sprovođenju u delo ovog novog instituta.

Zakonski staratelj vodi računa o dužnikovim finansijama, a on dobija samo onoliko novca koliko mu je potrebno za najneophodnije namirnice, dok ostatak ide na otplatu duga. Dug se restrukturira i „deli” u zavisnosti od toga koliki su mesečni prihodi i kolika je imovina.

Ekonomska struka kaže da se individualnim stečajem fizičkom licu koje ne može da plati dugove, omogućava da posle određenog perioda bude oslobođeno od većine obaveza tako da mu pomaže u pokretanju novog finansijskog početka. Sa druge strane, neobezbeđenim poveriocima omogućava se neki vid prinudnog namirenja. Zahtev za pokretanje individualnog stečaja može podneti sam dužnik ili neko od poverilaca. Dužniku se određuju sredstva potrebna za „goli” život, odnosno jedan deo njegovih stalnih mesečnih primanja, ako ih ima, izuzet je od izvršenja. Ne mogu mu se oduzeti odeća, obuća, predmeti za ličnu upotrebu, hrana, ogrev. Određuje mu se količina struje koju može da potroši što bi značilo i tuširanje jednom nedeljno.

Slično kao i kod stečajnog postupka koji se vodi nad imovinom pravnog lica. Prekidaju se svi pravni postupci u odnosu na stečajnog dužnika i njegovu imovinu. Prednost individualnog stečaja ogleda se u mogućnosti dužnika da ne izbegava izmirenje dugova, već da se uz „pomoć” poverilaca izbavi iz dugova i vremenom stane na sopstvene noge.